У теренском дневнику је још забележено „Скидањем дела нагорелог слоја који је и сам прекопаван откривена су још два блока која стоје in situ у зиду. На основу првих увида, како нам изгледа ради се о кули која је фланкирала јужну капију (?)“. Иако је реченица завршена са знаком питања, наредне године је постало сасвим јасно да су претпоставке првих истраживача капије биле тачне. Током следеће кампање откривени су остаци источне куле јужне капије, изграђене од великих квадера пешчара. Том приликом уочен је и слој гарежи који указује да је капија страдала у великом пожару. Истраживања 1994. године обухватила су ископавање западне и источне куле јужне капије, као и велике грађевине од сухозида са северне стране капије. Осим уклањања велике количине грађевинског шута из археолошких слојева прикупљени су разноврсни предмети од гвожђа, керамике и стакла из периода IV века.

Следеће кампање 1995. и 1996. године делом су биле фокусиране на заштитна истраживања некрополе Слог, западно од утврђења, а делом на сектор јужне капије. Осим истраживања источне и западне куле капије настављено је и ископавање простора северно од капије. Том приликом пронађени су фрагменти касноантичке и средњовековне керамике која сведочи о континуитету коришћења овог простора и у познијим раздобљима. И током 1997. и 1998. године настављена су ископавања на сектору јужне капије утврђења. На челу пројекта био је археолог др Милоје Васић, саветник Археолошког института у Београду, док су стручну екипу сачињавали мр Софија Петковић (Археолошки институт Београд), кустос археолог Светозар Јовановић и мр Миодраг Сладић, истраживач сарадник Филозофског факултета у Београду. У овом периоду је комплетно истражена основа капије. Постало је јасно да је јужна капија утврђења изузетно очувана, са свим елементима за потпуну реконструкцију. Нажалост, уочен је и велики статички проблем овог архитектонског објекта. Капија је постепено тонула ка северу и постојала је реална опасност од њеног урушавања. Неочекивани след ствари (специфичне политичке околности 90-их, и прерани губитак археолога П. Петровића и С. Јовановића) условио је прекид истраживања локалитета у Равни. Овај вишегодишњи застој оставио је за собом и нерешен статички проблем капије.

Уз велико разумевање и подршку Министарства културе републике Србије 2019. године започета је борба за заштиту најочуваније римске капије на простору наше земље. У периоду од 2019. до 2022. године Археолошки институт Београд и Завичајни музеј Књажевац реализују археолошка истраживања на сектору јужне капије у циљу припреме објекта за конзервацију. На челу пројекта истраживања је др Софија Петковић, научна саветница Археолошког института Београд, у стручном тиму су археолози Бојана Илијић и Марија Јовић, као и архитекта др Игор Бјелић. Свесрдну помоћ у реализацији пројекта пружили су директори музеја Александар Ристић и Милан Живковић.

Најупечатљивији налаз, пронађен приликом новијих истраживања капије, је мермерни поклопац саркофага са рељефном представом Медузе. Овај део саркофага узидан је у источну кулу капије, на месту великог оштећења које се повезује са најездом Гота током III века. У недостатку квалитетног камена посада утврђења је користила старије надгробне споменике, саркофаге, жртвенике. Медуза, која нас и даље посматра са источне куле, својим смртоносним погледом наставља да симболично чува и брани ову величанствену, обновљену римску капију.